Manastir Vrdnik - Sremska Ravanica

Banja Vrdnik je okružena planinskim vencom Fruške gore koji je štiti od hladnih vazdušnih masa sa severa, što joj obezbeđuje veliki broj sunčanih dana tokom godine.
Manastir Vrdnik je jedan od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, poznat još kao i mala (ili Sremska) Ravanica jer su u njega bile prenete mošti sv. cara Lazara.
Banja Vrdnik je okružena planinskim vencom Fruške gore koji je štiti od hladnih vazdušnih masa sa severa, što joj obezbeđuje veliki broj sunčanih dana tokom godine.

Manastir Vrdnik je jedan od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, poznat još kao i mala (ili Sremska) Ravanica jer su u njega bile prenete mošti sv. cara Lazara.

Prvobitna stara crkva bila je posvećena Svetom Jovanu Krstitelju o čemu postoje zapisi. Nova sadašnja crkva posvećena je Vaznesenju Gospodnjem. Kao i kod većine fruškogorskih manastira prošlost manastira Ravanica ostaje nejasna. Prvi podatak o njemu dolazi iz turskih dokumenata gde se u popisu iz 1566. godine navodi njegovo imanje i određuje suma od 3000 akči za njegov otkup. Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. sigurno je jedino da je osnovan u vremenu između kraja 15. i početka 16. veka. Budući da se ne zna vreme njegove gradnje to se još manje zna ko ga je gradio. Crkva i konaci su bili veoma skromno građeni - od pletera i drveta koje je oblepljeno blatom. No, to je bilo dovoljno da manastir bude osposobljen za svoju svetu misiju u narednim vekovima. Kako su monasi iz Ravanice sa sobom doneli i sve one dragocenosti koje su uspeli da izvuku iz svoga manastira, posebno mošti sv. cara Lazara, to se i manastir u Vrdniku od toga doba počeo zvati Ravanicom. Po popisu iz 1753. godine vidi se da je crkva od kamena nazidana u znaku krsta, sa svodom od cigle i pokrivena šindrom od hrastovine. U to vreme manastir je bio siromašan pa su vrdnički monasi često putovali u Rusiju tražeći materijalnu pomoć. Ipak, vremenom, najviše zahvaljujući tome što su u njemu bile smeštene mošti sv. cara Lazara, manastir je primao sve više posetilaca, a i novčana pomoć je bila sve veća. Ikonostas je izrezbario karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio ga je Petar Čortanović. Najlepše su izrađene Carske Dveri i Bogorodičin tron. Sam ikonostas po svom stilu jeste prelaz od baroka ka klasicizmu. Godine 1811. na Vidovdan (15/28 jun), kada je završena manastirska crkva, u nju su prenete mošti sv. cara Lazara. U crkvi je dugo sa desne strane oltara, pod samim prestonim ikonama, ležao kivot od kiparisa (izrađen 1826. godine) u kojem su počivale mošti kneza Lazara. Mošti su morale u više navrata da se sklanjaju iz manastira. Tako su 1716. godine zbog opasnosti od Turaka boravile jedno vreme u Futogu, kraj Novog Sada. Ponovo 1848. godine vrdnički monasi moraju da sklanjaju mošti, ovaj put u strahu od Mađara i to u Klenak, pored Rume. No tu su boravile tek tri meseca i onda su ponovo vraćene u Vrdnik. Danas one više nisu u Vrdniku, već su vraćene u Ravanicu, zadužbinu kneza Lazara. U manastiru postoji jedan komad moštiju (ključna kost) i izložen je u staklenoj posudi ugrađenoj u kivot.

Zašto izabrati nas?

Uživanje u prirodnom ambijentu i komfornom smeštaju.

Aktivni odmor

Jedan od najčešćih vidova aktivnog turizma na Fruškoj gori je šetnja.

Istorija

Vrdnička kula (mađ. Rednak, Rednuk), kao deo nekadašnjeg utvrđenog grada Vrdnika, se nalazi nedaleko od Vrdnika,15km južno od Novog Sada na Fruškoj gori.

Preporuke

  • Pored termo-mineralne vode koju ima, banja Vrdnik je smeštena na Fruškoj gori, pa ćete udisati zdrav i čist vazduh koji nudi ova banja.

  • Banja Vrdnik je pozicionirana nadomak mnogih izletišta Fruške gore, sa kojih se pruža predivan pogled na Vrdnik ili šumska prostranstva koja ga okružuju.

  • Dobro pozicionirana, u blizini glavnih puteva, a okružena šumskim lepotama, banja Vrdnik je pravi izbor za sve posetioce.

Upoznajte banju Vrdnik

  • Manastir Vrdnik

    Sremska Ravanica

  • Vrdnička kula

    Spomenik kulture

  • Lazin vir

    Izletište

  • Zmajevac

    Vidikovac